Veštačka Inteligencija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Visoka poslovna škola strukovnih studija, Blace

Pojam i nastanak termina Veštačka inteligencija
Termin Veštačka inteligencija(VI) nastao je 1956. godine na konferenciji The Dartmouth Summer Research Conference on Artificial Intelligence u Sjedinjenim Državama. Njen tvorac je Džon Mekarti koji je sa još nekolicinom kolega i organizovao konferenciju koja je trajala mesec dana. Cilj skupa je bio definisanje nove naučne oblasti i postavljanje nekih osnovnih principa za njen razvoj. Treba naglasiti da se još u grčkoj mitologiji javljaju bića tj. mašine koje su sposobne da samostalno rade i razmišljaju, zbog želje da se zaista i konstruiše takva mašina učesnici su predvideli ogroman i brz napredak ove discipline. Nakon konferencije otvaraju se laboratorije širom sveta koje počinju da se bave ovom problematikom, u Sjedinjenim Državama ceo program bio je finansijski podržan od strane Ministarstva odbrane koje je imalo svoje planove sa Veštačkom inteligencijom.
Pod pojmom inteligencija smatra se mogućnost učenja na osnovu novih iskustva i pamćenja a zatim i mogućnost zaključivanja i donošenja odluka. Mašina ili osoba koja ne poseduje znanje ne može se smatrati inteligentnom, takođe ukoliko poseduju ogromnu količinu znanja a na osnovu njega ne mogu da izvedu neke zaključke tj. da primene to znanje ne mogu inteligentne. Inteligencijom se smatra se i mogućnost komunikacije sa drugim bićima ili mašinama. Postoje 4 definicije VI koje su organizovane u 4 kategorije: Sistemi koji razmišljaju kao ljudi, Sistemi koji razmišljaju racionalno, Sistemi koji se ponašaju kao ljudi i Sistemi koji se ponašaju racionalno.
Iako se od Veštačke inteligencije očekivalo mnogo i to u vrlo kratkom vremenskom periodu pokazalo se da to nije skroz ostvarivo. Glavni problem je bio sama snaga računarskih sistema u to vreme. Jedan od osnivača VI Herbert Simon predvideo je da će se 80-ih godina pojaviti mašina koja će moći „da radi isto što i sam čovek“. Posle nekoliko godina postalo je očigledno da to jednostavno nije ostvarivo.
Osnovne tendencije danas, za razvoj sistema VI predstavljaju: razvoj ekspertskih sistema i razvoj neuronskih mreža. Ekspertski sistemi pokušavaju da reprodukuju ljudsko razmišljanjene preko simbola. Neuronske mreže to rade više iz biološke perspektive (rekreiraju strukturu ljudskog mozga uz pomoć genetskih algoritama). Uprkos složenosti oba sistema, rezultati su veoma daleko od stvarnog inteligentnog razmišljanja.
1.1 Način učenja, razmišljanja i rešavanja problema u VI

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]